Svemir

      Šta bi se desilo da Sunce nestane u trenutku

         

Sunce je nekih 333.000 puta veće od Zemlje. A u svakoj sekundi proizvede energije poput eksplozije 100 milijardi vodoničnih bombi.

Zbog svoje ogromne mase planete u Sunčevom sistemu kruže oko njega.

Samo šta bi se desilo da jednostavno nestane?

Da li bi to bio i naš kraj?

Evo šta kažu naučnici.

Na ovo pitanje i Albert Einstein je tražio odgovor.

Dakle, poznato je svetlost da putuje brzinom od 300.000 kilometara u sekundi. Što znači da bismo 8 minuta kasnije saznali da Sunca više nema. A kako je i sam Albert Ajnštajn objasnio u predstavljanju svoje teorije relativiteta 1915. godine, gravitaciona sila nije konstanta i putuje istom brzinom kao i brzina svetlosti. Tako bi Zemlja još 8 minuta bila pod uticajem Sunca. A onda bi samo nastavila da lebdi otvorenim svemirom.

Ipak, ne bismo bili baš u mrklom mraku. Druge zvezde nastavile bi sa svojom aktivnošću, a na Zemlji bi svetlo proizvodila električna energija koja ne bi nestala. Jupiter je udaljen od Zemlje toliko da bismo ga videli još oko sat vremena.

Najveći problem bi bio izumiranje biljaka, zbog nedostatka sunčeve svetlosti, glavnog sastojka fotosinteze. Prvo bi nestale manje biljke a polako i sve ostale. Vremenom bi se smanjio procenat kiseonika u atmosferi.

Temperatura Zemljine površine u prvih nedelju dana pala bi za samo pola stepena, a posle godinu dana za 65 stepeni. Zemlja bi se polako pretvarala u ledeni svet.

Ipak, ledeni prekrivač stvorio bi se samo na površini okeana i mora, dok bi dubine ostale nezaleđene. Njih bi i dalje grejali podvodni gejziri koje stvara zemljino jezgro.

Ako bismo nekako preživeli, to bi bilo moguće samo na morskom dnu u blizini geotermalnih izvora. Bilo bi mračno, tužno i usamljeno. Ali bismo bili živi. Da je i takav život moguć svedoče brojne morske životinje koji milionima godina preživljavaju u takvim uslovima.

       "Ispod Plutonove površine možda ima života"

Ispod Plutonove kore možda ima vanzemaljskih oblika života, kaže poznati fizičar Brajan Koks.

Površina patuljaste planete sačinjena je od ogromnih ledenih planina i male su šanse da na njoj postoji bilo kakav oblik života. Međutim, ispod možda postoje topli okeani pogodni za život, rekao je čuveni fizičar. 

Sonda “Novi horizonti” prošlog meseca je prošla pored Plutona i napravila prve fotografije planetoida izbliza. Ipak, do Zemlje je do sada stiglo tek oko pet odsto prikupljenih podataka i fotografija, a do sada dobijene informacije već daju nadu da ispod Plutonove površine postoje uslovi potrebni za stvaranje života. 

Sonda je pokazala da “na Plutonu možda postoji okean ispod površine”, rekao je Koks. 

Naučnici su već došli do sličnih otkrića na satelitima Jupitera i Saturna, do kojih su sonde mnogo lakše putovale. Takođe, više detalja o tome šta se događa na tim nebeskim telima može nam otkriti nešto više i o Plutonu. 

Ipak, Koks upozorava da se ne radujemo prerano. 

“Nauka nam do sada ukazuje da su složeni oblici života vrlo retki”, rekao je on za Times. “Mi smo fizički beznačajni, a opet verovatno vrlo vredni”.

                                          Tajna meseca

Program Apolo se zvanično okončao 1972. godine pri čemu je Apolo 17 bio poslednja misija u okviru koje se išlo na Mesec.

Međutim, NASA je planirala još tri misije, Apolo 18, Apolo 19 i Apolo 20. Prema nezavisnim analitičarima, tajne Apolo misije su otkrile drevne veštački napravljene građevine na Mesecu, a želja je bila da se one proučavaju bez znanja javnosti. Apolo 20 se smatra jednim od najvećih zataškavanja NLO-a u modernoj istoriji.U 2007. godini je na Jutjub dospelo nekoliko snimaka, a korisnik koji ih je postavio je naveo da su u pitanju snimci sa misije Apolo 20. Ovi peskoviti snimci su napravljeni na filmskoj traci od 16 mm i prikazuju unutrašnjost komandnog modula Apolo 20, ali i složenu arhitekturu davno napuštenog grada na Mesecu.Korisnik se identifikovao kao bivši astronaut Vilijam Rutledž, a prema njegovim rečima, misija se dogodila 1976. godine i bila je tajni podvig Sovjeta i Amerikanaca. On je odabran kao član tima, pošto je bio ateista, što je bila retkost među astronautima sedamdesetih godina prošlog veka.

Zašto je NASA-i bio potreban neko ko ne veruje u Boga? Da li bi vernik prestao da veruje?

Rutledž je rekao da je za vreme misije Apolo 14 zabeležen južni polarni region Meseca, pri čemu su uočeni brojni napušteni svemirski brodovi i gradovi.Apolo 20 je sleteo negde blizu kratera Delporte, a cilj misije je bio da se istraži svemirski brod u obliku cigare koji je bio napušten sigurno 1,5 miliona godina. Procenjuje se da je taj svemirski brod bio dugačak oko 3,37 kilometara. 

                                                                       Grad na mesecu

Astronauti su unutar svemirskog broda pronašli dva mrtva vanzemaljca. Pošto muški vanzemaljac nije bio dovoljno očuvan, za proučavanje su odabrali vanzemaljku, koja je dobila ime Mona Liza. Ona je imala ljudoliko telo, šest prstiju i njene osobine su bile slične ljudskim, s tim što nije imala nozdrve. Rutledž je naveo da je ona bila u nekakvom stanju hibernacije, dakle nije bila ni živa ni mrtva. Bila je povezana sa kontrolama broda, pri čemu je nekoliko cevčica bilo povezano sa njenim telom i bila je prekrivena nekakvom supstancom sličnom vosku.

Ona je dovezena na Zemlju, a Rutledž smatra da su uspeli da je ožive i da je čuvaju na nekom tajnom mestu i dan-danas. Muški vanzemaljac je takođe dovezen na Zemlju i na njemu je izvršena autopsija. Astronauti su sa sobom poneli tehnologije koliko god su mogli i pošli kući.

Vilijam Rutledž danas ima 78 godina i živi u Ruandi. On kaže da ga sada više nije briga što je razotkrio tajne zbog kojih se morao zakleti na ćutanje. On je takođe rekao da ni NASA, ni bilo ko drugi nema pravo da čuva ovakve stvari skrivene od ostatka sveta.

       Otkrivena najudaljenija galaksija u svemiru

Naučnici Caltech instituta pronašli su najudaljeniju poznatu galaksiju u univerzumu.

Svetlo ovog ranog nebeskog objekta prvi put je zasjalo samo 570 miliona godina posle Velikog praska. Imate u vidu da je svemir star 13,82 milijarde godina. Raniji “rekorder” nastao je mnogo kasnije – oko 2,2 milijarde godina posle Velikog praska.

Astrofizičar Adi Zitirin predvodio je grupu naučnika koji su potvrdili postojanje galaksije, nazvane EGSY-2008532660.

Kako se tehnologija izrade teleskopa poboljšava, tako se povećava mogućnost da ćemo u skorijoj budućnosti pronalaziti i mnogo udaljenije galaksije.