Evo kako je nastao život na zemlji
Komete su u kratere koje su izbušili meteoriti donele vodu, u kojoj je nastao život, tvrde naučnici.
HJUSTON - Sad znamo odakle smo došli.
Naučnici odavno znaju da je život na Zemlji nastao pre oko 3,8 milijardi godina, ali decenijama se spore oko toga kako je život dospeo na našu planetu.
Veliko otkriće
Sada naučnici sa Univerziteta Teksas tek misle da imaju odgovor na ovo pitanje.
- Ovo je veliko otkriće. Veće od bilo kog dinosaurusa. Ovo smo svi tražili. Ovo je Sveti gral nauke - najavio je, nimalo skromno, svoje otkriće dr Sankar Čaterdži, profesor paleontologije na ovom univerzitetu.
Ovo je veliko otkriće Čaterdžija i njegovog tima: život na Zemlji nastao je pre 3,8 miliona godina u svemirskim „krstionicama“ - meteoritskim kraterima u koje su vodu donele komete.
Već dugo je poznato da je Zemlja kroz milijarde godina postojanja bombardovana iz svemira - u nju su udarali meteoriti i komete, a poznato je i da su ova nebeska tela donosila na Zemlju razne materije, među kojima je i voda, ali i organske materije.
Prema Čaterdžiju, prvi živi molekuli nastali su pre oko 3,8 milijardi godina u jednom od velikih kratera koji su nastali posle udara velikog meteorita. Meteorit je u krateru ostavio i organski materijal, a u isti krater je posle nekoliko miliona godina uradila i kometa, koja je napunila krater vodom. Zatim su dodatni udari meteorita stvorili geotermalne ventile u Zemljinoj kori, koji su zagrejali i pomešali vodu u kojoj su se nalazile organske materije.
Supa života
Rezultat ovog procesa bila je čuvena „primordijalna supa“, u kojoj su se formirali sve kompleksniji organski molekuli, čijim je dodatnim usložnjavanjem tokom miliona godina nastalo i prvo živo biće.
- Ovde se desila segregacija i koncentracija organskih molekula. To je bio bizaran i izolovan svet koji bi se nama činio kao neka vizija pakla, s vonjem vodonik-sulfida, metana, azot-oksida i pare, ali sve ovo je dovelo do pojave života - kaže Čaterdži.
I koncentracija najstarijih fosila na planeti, u Južnoj Africi, na Grenlandu i u Australiji, daje pravo ovom naučniku. Sve pomenute lokacije su u blizini kratera u kojima se mogao odigrati proces koji je stvorio život na Zemlji.
Naučnici odavno znaju da je život na Zemlji nastao pre oko 3,8 milijardi godina, ali decenijama se spore oko toga kako je život dospeo na našu planetu.
Sada naučnici sa Univerziteta Teksas tek misle da imaju odgovor na ovo pitanje.
- Ovo je veliko otkriće. Veće od bilo kog dinosaurusa. Ovo smo svi tražili. Ovo je Sveti gral nauke - najavio je, nimalo skromno, svoje otkriće dr Sankar Čaterdži, profesor paleontologije na ovom univerzitetu.
Ovo je veliko otkriće Čaterdžija i njegovog tima: život na Zemlji nastao je pre 3,8 miliona godina u svemirskim „krstionicama“ - meteoritskim kraterima u koje su vodu donele komete.
Već dugo je poznato da je Zemlja kroz milijarde godina postojanja bombardovana iz svemira - u nju su udarali meteoriti i komete, a poznato je i da su ova nebeska tela donosila na Zemlju razne materije, među kojima je i voda, ali i organske materije.
Prema Čaterdžiju, prvi živi molekuli nastali su pre oko 3,8 milijardi godina u jednom od velikih kratera koji su nastali posle udara velikog meteorita. Meteorit je u krateru ostavio i organski materijal, a u isti krater je posle nekoliko miliona godina uradila i kometa, koja je napunila krater vodom. Zatim su dodatni udari meteorita stvorili geotermalne ventile u Zemljinoj kori, koji su zagrejali i pomešali vodu u kojoj su se nalazile organske materije.
Rezultat ovog procesa bila je čuvena „primordijalna supa“, u kojoj su se formirali sve kompleksniji organski molekuli, čijim je dodatnim usložnjavanjem tokom miliona godina nastalo i prvo živo biće.
- Ovde se desila segregacija i koncentracija organskih molekula. To je bio bizaran i izolovan svet koji bi se nama činio kao neka vizija pakla, s vonjem vodonik-sulfida, metana, azot-oksida i pare, ali sve ovo je dovelo do pojave života - kaže Čaterdži.
I koncentracija najstarijih fosila na planeti, u Južnoj Africi, na Grenlandu i u Australiji, daje pravo ovom naučniku. Sve pomenute lokacije su u blizini kratera u kojima se mogao odigrati proces koji je stvorio život na Zemlji.
Pogledajte kako srce živi van tela dok čeka na transplantaciju
Srce koje je po hitnom postupku dopremljeno radi opracije od koje je zavisio život jednom pacijentu, bilo je u kutiji koja je u stanju da oživi srce koje je mrtvo maksimum pola sata.
Li Halu (26) je od četrnaeste godine dijagnostifikovano srčano oboljenje, odnosno srčana isuficijencija, zbog čega mu je pre 5 godina ugrađena mehanička pumpa da bi krv mogla normalno da cirkuliše kroz telo.
Ali, vremenom stvari su počele da se komplikuju, i lekari su rekli da mu je potrebno novo srce, i to u roku od dva dana, inače neće preživeti.
Zbog toga je po hitnom postpuku osam sati pre operacije dopremljeno srce u bolnicu u kojoj je Li Halu ležao. Ono što je najinteresantnije u priči, dopremljeno je u kutiji koja je uz svu potrebnu modernu tehnologiju opremljeno tako da može da oživi srce koje je mrtva maksimum 30 minuta.
Srce koje je doneseno u bolnicu je “boravilo” u toj kutiji osam sati pred operaciju.
Pogledajte kako je ono izgledalo:
Ovo je najelektričnije mesto na svetu
Ako mislite da grom nikad ne udara dva puta na isto mesto, niste bili blizu jezera Marakaibo u Venecueli.
Foto: Thinkstock
Čak hiljadu puta za sat vremena sevnu munje iznad jezera Marakaibo. Takav fenomen nosi nekoliko različitih naziva, poput svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili „večna oluja“. Na mestu gde se reka Katatumbo susreće s jezerom Marakaibom u proseku je 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru ovde udari 250 munja tokom godine.
Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Guinisovoj knjizi rekorda.
Oluje svoj vrhunac dosežu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega ovde nastaju munje, Katatumbov 'lajt šou' se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.
“Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može da doprinese generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može da prouzrokuje nastanak oluje“, objašnjava dr. Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.
Katatumbo munje toliko svetle da se mogu opaziti čak i s udaljenosti od 400 kilometara, pa su mornarima nekada služile i kao sredstvo navigacije.
Metereološke podatke 17 godina prikuplja i snima satelit Tropical Rainfall Measuring Mission (TRMM), zajednički projekt NASA-e i japanske agencije za istraživanje vazdušnog prostora koji ima postavljene senzore za snimanje munji na tropskom nebu. Pomoću prikupljenih podataka naučici su izradili karatu svetskih “najmunjevitijih“ mesta.
Sve do tada, planinsko selo Kifuka u Kongu u središnjoj Africi smatralo se „najelektričnijim mestom“ na setu. Tamo, naime, bljesne 158 munja po kvadratnom kilometru svake godine.
Ali, prema zvaničnim podacima NASA-e iz prošle godine, dolina Bramaputre daleko u istočnoj Indiji ima najveći procenat munjevitih aktivnosti u vremenu između aprila i maja tj. na početku sezone monsuna, piše BBC.
“Nova generacija meteoroloških satelita izuzetno je uzbudljiva. U narednih pet godina, planirano je mapiranje munja na nekoliko različitih geostacioniranih satelita smeštenih iznad različitih delova sveta. Oni će nam omogućiti kontinuirana merenja nevremena s grmljavinama umesto kratkih snimaka koje smo dobijali s prethodnih satelita“, kaže dr. Sesil.
Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Guinisovoj knjizi rekorda.
Oluje svoj vrhunac dosežu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega ovde nastaju munje, Katatumbov 'lajt šou' se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.
“Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može da doprinese generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može da prouzrokuje nastanak oluje“, objašnjava dr. Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.
Katatumbo munje toliko svetle da se mogu opaziti čak i s udaljenosti od 400 kilometara, pa su mornarima nekada služile i kao sredstvo navigacije.
Metereološke podatke 17 godina prikuplja i snima satelit Tropical Rainfall Measuring Mission (TRMM), zajednički projekt NASA-e i japanske agencije za istraživanje vazdušnog prostora koji ima postavljene senzore za snimanje munji na tropskom nebu. Pomoću prikupljenih podataka naučici su izradili karatu svetskih “najmunjevitijih“ mesta.
Sve do tada, planinsko selo Kifuka u Kongu u središnjoj Africi smatralo se „najelektričnijim mestom“ na setu. Tamo, naime, bljesne 158 munja po kvadratnom kilometru svake godine.
Ali, prema zvaničnim podacima NASA-e iz prošle godine, dolina Bramaputre daleko u istočnoj Indiji ima najveći procenat munjevitih aktivnosti u vremenu između aprila i maja tj. na početku sezone monsuna, piše BBC.
“Nova generacija meteoroloških satelita izuzetno je uzbudljiva. U narednih pet godina, planirano je mapiranje munja na nekoliko različitih geostacioniranih satelita smeštenih iznad različitih delova sveta. Oni će nam omogućiti kontinuirana merenja nevremena s grmljavinama umesto kratkih snimaka koje smo dobijali s prethodnih satelita“, kaže dr. Sesil.
Na Zemlji postoji tri biliona stabala
Postoji oko tri biliona - tri hiljade milijardi stabala na Zemlji, odnosno oko 422 na svakog stanovnika planete, što je osam puta više u odnosu na ranije procene, saopštili su danas istraživači sa američkog Univerziteta Jejl.
"Svakako sam bio iznenađen da otkrijem da razgovaramo o bilionima drveća", rekao je autor studije Tomas Krovter, iz Škole za šumarstvo i studije zaštite životne sredine Univerziteta Jejl u američkoj državi Konektikat.
Tim stručnjaka iz 15 zemalja koristio je kombinaciju staromodnog prebrojavanja, naučne metode i tehnologije superkompjutera za stvaranje onog za šta tvrde da je najobimniji popis stabala ikada.
Istraživanjem je utvrdjen broj stabala sa oko 400.000 šumskih lokaliteta, korišćenjem satelitskih snimaka uz pravljenje modela za procenu broja stabala na regionalnom nivou, a onda pravljenjem globalne mape. Procenjeno je da na Zemlji ima 3,04 biliona stabala.
"Najveća gustina drveća je u šumama u subartičkim regionima Rusije, Skandinavije i Severne Amerike. Ali, najveće površine pod šumama daleko su veće u tropskim krajevima, koji su rezervati za oko 43 odsto ukupnog broja drveća na planeti", navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu "Nejčer" (Nature).
Kako je prenela agencija Frans pres, studija, s druge strane pokazuje da je zabeležen pad broja stabala od 46 odsto od kada su ljudi počeli da "čiste" zemljište i sade poljoprivredne kulture.
"Ukratko, gustina drveća pada od kada je porastao broj stanovnika. Mi smo prepolovili broj stabala na planeti i videli smo taj uticaj na klimu i ljudsko zdravlje", rekao je Krovter.
Studija naglašava koliko je potrebno više truda, ukoliko želimo da obnovimo zdrave šume širom sveta.
Tim stručnjaka iz 15 zemalja koristio je kombinaciju staromodnog prebrojavanja, naučne metode i tehnologije superkompjutera za stvaranje onog za šta tvrde da je najobimniji popis stabala ikada.
Istraživanjem je utvrdjen broj stabala sa oko 400.000 šumskih lokaliteta, korišćenjem satelitskih snimaka uz pravljenje modela za procenu broja stabala na regionalnom nivou, a onda pravljenjem globalne mape. Procenjeno je da na Zemlji ima 3,04 biliona stabala.
"Najveća gustina drveća je u šumama u subartičkim regionima Rusije, Skandinavije i Severne Amerike. Ali, najveće površine pod šumama daleko su veće u tropskim krajevima, koji su rezervati za oko 43 odsto ukupnog broja drveća na planeti", navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu "Nejčer" (Nature).
Kako je prenela agencija Frans pres, studija, s druge strane pokazuje da je zabeležen pad broja stabala od 46 odsto od kada su ljudi počeli da "čiste" zemljište i sade poljoprivredne kulture.
"Ukratko, gustina drveća pada od kada je porastao broj stanovnika. Mi smo prepolovili broj stabala na planeti i videli smo taj uticaj na klimu i ljudsko zdravlje", rekao je Krovter.
Studija naglašava koliko je potrebno više truda, ukoliko želimo da obnovimo zdrave šume širom sveta.
Naučnici u laboratoriji stvorili razvijen ljudski mozak
Naučnici sa Univerziteta Ohajo tvrde da su uspeli da “uzgoje” skoro potpuno razvijen ljudski mozak u laboratoriji.
Reč je o organoidu, organu stvorenom u laboratorijama koje su specijalizovane za regenerativnu medicinu. Ukoliko ovaj rezultat bude licenciran, pretpostavlja se da će znatno pomoći u ubrzavanju istraživanja bolesti poput Alchajmera ili autizma.
"Moć ovog mozga ogleda se u dobroj zameni za pravi ljudski organ jer nam daje veće opcije za testiranje u poređenju sa, recimo, eksperimentima nad glodarima", rekao je Rene Anand, profesor sa Univerziteta Ohajo koji je radio na spomenutom projektu.
Mozak je u roku od 15 nedelja stvoren iz kože odraslog čoveka, veličine je gumice za brisanje, a s obzirom na zrelost može se uporediti sa mozgom petonedeljnog fetusa. Takođe, organoid sadrži 99 odsto DNK koja se može pronaći u razvijenom mozgu odraslog čoveka.
"Ukoliko ga pustimo da raste 16-20 nedelja, taj jedan procenat će biti popunjen. Ipak, moraćemo da pričekamo da vidimo rezultate", rekao je Anand koji je naglasio da pored njegove grupe naučnika, istu stvar pokušavaju da razviju i druge svetske laboratorije.
Pre dve godine, naučnici sa Instituta za molekularnu biologiju Australijske akademije nauka uzgojili su mozak koji je dostigao nivo pravog mozga 9-nedeljnog fetusa.
Ipak, ni mozak iz Australije, ni mozak sa Univerziteta Ohajo nisu u stanju da razviju svest ili rudimentarnu misao.
Naučnici rade na baterijama koje bi mogle da traju večno
Naučnici Instituta MIT i kompanije Samsung došli su do zaključka da bi se upotrebom baterija u čvrstom stanju mogli rešiti svi problemi koje imamo sa današnjim baterijama.
Današnji uređaji uglavnom koriste litijum-jonske baterije koje su prilično malog kapaciteta, brzo se troše, a i uvek postoji opasnost od eksplozije.
Prema rečima Gerbranda Sedera, profesora koji je zajedno sa još pet naučnika radio na novom materijalu, svi požari koji se događaju na, primer, Boing avionima i Tesla automobilima, nastali su upravo zbog tekućih elektrolita.
"Sam litijum nije zapaljiv, kao što je to slučaj u ovim baterijama. Uz čvrste elektrolite nema sigurnosnih briga, možete je baciti na pod, u nju zabiti ekser i neće doći do požara", ističe profesor Seder.
Problem sa razvijanjem baterija u črvstom stanju je bio taj što je teško pronaći čvrste materijale koji čestice provode jednako brzo kao tečnost. Međutim, ovaj tim naučnika analizirao je svojstva postojećih litijum-jonskih materijala i uspeo da pronađe materijale koji su dovoljno dobri vodiči.
Takođe, nove se baterije bolje ponašaju u hladnim uslovima, a mogu izdržati i nekoliko stotina hiljada ciklusa punjenja.
S obzirom na to da naučnici u svoj rad ulažu puno truda i napora, nadamo se da će večne baterije u bliskoj budućnosti ugledati svetlost dana.
0 коментара:
Постави коментар